“J..E LI VAS EGO?”

"J..e li vas ego?" moja je prva knjiga izdana koncem 2013. godine. To je knjiga koja je probudila neke uspavale duhove, ali i knjiga s kojom sam se ja probudila. Kada je kategoriziraju stavljaju je u kategoriju publicistika, self-help literatura. Nisam sigurna da je knjiga koju sam napisala baš to što govore ali ajde barem nije završila na policama chiclit-a. "J..e li vas ego?" ili u blažoj verziji nazvana Gospodin Ego svoje je re-izdanje doživjela 2015.godine i to kao 2. dopunjeno izdanje. U drugoj sam knjizi napisala sve ono što nisam u prvoj. Radi se o tome da sam na jednostavan, iskren, meni drag poetski način (udaljavajući se tako od publicističkog načina pripovijedanja ali i dalje zadržavajući psihološke elemente) ispričala priče iz života koje nam otkriva gospodin od kojeg se većina nas ograđuje. Gospodin Ego. Nevidljivi ubojica, tihi neprijatelj, razarač obitelji, karijera, veza. Netko tko je u stanju gledati s osmijehom naše propadanje. Gledati i pritom ne poduzimati ništa. I ne, nemojte misliti, (molim vas!) ako ovo pišem, da sam netko tko se tek tako bezbolno oslobodio okova gospodina Ega. Da sam netko to je u startu bio oslobođen tuge, nemira i  borbi. Čak naprotiv, možda sam baš ja taj netko tko je bio predugo i prebolno zarobljen.

Život. Posao. Stres. Rutina. Besparica. Borba. Seks. Dodiri. Očekivanja. Suze. Tišina. Buka svijeta. Obitelj. Sreća. Nesreća. Rizik. Sloboda. Ljubav. Ego.

Jedna knjiga. Točnije dvije knjige. Al’ to je jedna priča. Zapravo, kad bolje razmislim to je stotinu ljudskih priča, u jednoj priči. Kada sam počela pisati ovu knjigu bila sam u nekom relaksiranomu, autogenom stanju. Takvo stanje se nije preko noći i bez mog saznanja. Trebala sam proći zemlje i zemlje nemira kako bi se našla na obali sigurnosti. No kako su se stranice ispunjavale, sve više i više sam osjećala olakšanje u sebi. Nisam mogla ni zamisliti da će neki najgori nemiri imati odjek najvećeg mira. Obratila sam pažnju na emocije koje se javljaju pri spomenu nekih likova. Pišući o njima prolazila sam svojevrsnu katarzu. Nije lako slušati vanjsku buku, buku svijeta, a osluškivati vulkane što se kriju u tebi. Svaka osoba, svaki događaj, svaki nemir bili su dio – Nepoznatoga. Onoga dana kad sam se suočila s tim Nepoznatim, kad sam dozvolila svojoj glavi, svom Egu da popusti pred misterijem Ljubavi znala sam da je preda mnom divno putovanje. I bilo je. Još uvijek je. Iskreno se nadam da ćemo skupa uživati u ovom veličanstvenom putovanju duše. Rekoh duše, ne ega. Radujem se svakome od vas.